Pucketanje vatre čulo se iz kamina. Iz te crvene svetlosti širio se miris smreke i smole koje su nestajale u kovitlacu plešućih plamenova. Svuda se širila toplina koja je postojano ispunjavala sobu planinske kolibe ušuškane u šumi.
Iz dimnjaka se kovitlao dim i nestajao u hladnom noćnom vazduhu.
U blizini osvetljene kućice pružao se smrznuti potok, koji se jedva nazirao pod debelim smetovima snega.
Šuma je bila mirna.
Kroz prozor se sirila narandžasta svetlost koja se razliva kada je u sobi ugašeno svetlo. Unutar nje, na stolu u središtu prostorije mogla se videti do pola ispunjena čaša, kroz čije je debelo, krivudavo staklo sijala žuta tečnost. Čaša je bila napola ispijena krigla piva.
Njen vlasnik imao je pametnija posla ove večeri. Kroz osvetljeni hodnik, iza malih, skrivenih vrata pruzalo se dugačko stepenište - koje je vodilo u posebne prostorije, koje su se prostirale ispod nivoa kuće, duboko ugrađene u brežuljak na kojoj se nalazila kuća.
Ove prostorije su, naizgled predstavljale salon zabave: bazen uz koji se nalazila manja prostorija u kojoj su bile smeštene trambolina i sto za stoni tenis, koji je sada stajao sklopljen uza zid.
Soba je trenutno služila za razgibavanje tj. bila je posvećena drugim aktivnostima. U posebnoj prostoriji, koja je bila neočekivano velika naspram ostalih, nalazila se devojka koja je vredno radila na sklapanju neobičnih delova, koji su jedan po jedan, sa pomoćnog stola završavali u čudnom vozilu.
Zvezdano nebo predviđalo je lepo vreme, vedro i sunčano, upravo onakvo kakvo je bilo potrebno za ovo vozilo na solarni pogon. Sutra će biti divan dan za skijanje, mislila je. Narandžasto odelo je spremno, kapa, rukavice, naočare-dugo očekivano uživanje može da počne. Ustala je uz ove misli i opravši ruke, posla da dovrši čašu koja je poslušno čekala, kao i njeni psi, koji su se promeškoljili iz ćoška, dižući se na noge. U njemu su dosada mirno spavali a sada pođoše sa svojom gospodaricom. Ove noći će slatko spavati i sanjati divne snove koji će se ticati sutradašnjeg iskustva.
Ali prvo će otići na videofon i čašicu dobrog razgovora – duhovitog, sa osobom sa kojom to ne može da omane. Njen prijatelj je već čekao za razgovor na videofonu.
Još uvek se sećala razgovora od pre dve večeri - to su bili vicevi sa povratnim dejstvom, koje su to veče razmenili . Smejala se naglas kada se setila njegovog komentara u priči o muzici: ukusi su različiti, reče đavo i sede u koprive.
“Ciao, kako si?” Rekla je, sa već pripremljenim nasmejanim licem. Veselo ju je dočekao sa pošalicom:
“Gde si leteća ženo, je l’ još prkosiš zakonu gravitacije? Kada ćeš shvatiti da osnovni zakon prirode kaže da stvari…
Bila je na vrhu. Oblaci su prolazili ispod, nebo je bilo plavo, kristalno, belo… vazduh koji je brisao ledeno, čisto fijukao je ispod nje.Uskoro ce osetiti onaj sladak bit adrenalina koji pumpa. Stajala je na skijama visoko na vrhu planine. “Hajde sad”, rekla je i otisnula se niz snegom obložene litice.
Spuštala se kao sa krova na krov, otklizala bi sa lavinom snega, koja bi ostala iza nje i pored nje, dočekala bi se pa opet otklizala za novim ciljem, tek toliko da na njega prisloni svoje skije i otisne se ka sledećem mestu, na putu ka podnožju. Sneg je prštao za njom, izlazeći kao varnice iza njenih skija. I onda gas, pri samom kraju nije bilo više prepreka, dobila je ubrzanje, završavajući u velikom stilu. Stala je i okrenula se gledajući u stazu kojom je prošla. Otpozdravila je planini.
Misija ja uspešno završena, pomislila je, idemo sledećim pohodima.Ali prvo iće i piće… u obližnjem sumarku je stojala gozba pripremljena u belom šatoru - šatorčiću takoreći jer je bio razapet u nivou zemlje i od beline snega nije se primecivao.Stoličica, klopa, oprema nazad u “trap” - tako je nazivala šator; tu će je sve čekati dok se ne vrati nazad sa vozilom.
Vozilo je naravno ostalo na vrhu, stajalo je pričvršćeno za stenu i činilo njen sastavni deo. Dok ne dođe pilot, koja zna šifru za stavljanje letilice u pogon.
Prvo će nazdraviti iz pljoske, nju uvek nosi kraj srca. Zaslužila je, a i šta bolje vraća mehanizam u rad, rakija - najbolji metod. Onda ide klopica - energetski zalogaj i puno vode. Priprema za novi pohod. Ovaj iako predstavlja samo povratak na polaznu tačku i stanicu za put kući, ne izgleda kao naivni kraj ski avanture. To je izazov za sebe - veranje uz liticu, alpinističkim metodom. Ovo je najviše ličilo na njenu staru ljubav friklajmbing. To je taj neverovatni oseććaj. Ti-stena, ogledalo. Ne ideš dalje, ne ideš nikuda dok ne napraviš taj mali pomak - pruziš ruku, povučeš se gore i kreneš.
Cipele sa ekserima, pijuci i konopci bili su smejurija, mislila je. Lagana šetnja do vrha.
Dugački repovi kose vijorili su se na leđima prilike koja se uspinjala lagano i sigurno. Crveno bela jakna i crne pantalone nisu otkrivale da li je prilika muškarac ili žena; dugački tamni slapovi kose su to otkrivali. I stigla je do vrha, još jedan zgib i popela se povlačeći se za konopac. Sela je u turski sed na gomilu opreme bačenu na vrhu i zagledala se u daljinu , u doline… ima nešto u tom “point of view” mislila je. Ništa ne postiže tako jasnu perspektivu kao pogled sa visine.
Ustala je i pokupila opremu, predmet po predmet. Sve je to uredno smestila u gepek, koji je bio dovoljno prostran za sve planinske poduhvate i njihovu opremu - koja je najčešće činila njegovu sadržinu.
“Kućama” rekla je i upalila motor. Vozilo se odiglo od tla i zajezdilo kroz vazduh.
Bila je u prijatnim mislima. Mozak joj je radio ostro i bistro, kao planinski vazduh na vrhu litice koji je još uvek udisala-a koji je ispunjavao njenu kabinu. Uključila je The Cult - tu će muziku slušati dok se bude skijala na roze planini. To je sada bilo živo turističko mesto, u jeku sezone. Divno je živeti taj život - produžila je razmišljajući, dani provedeni u snegu na stazi, noći u veselju kafica (đuskanju, smejanju i piću). Ili uz toplu vatru u nečijem toplom zagrljaju, srećno i opušteno. Može li se biti opušteniji od toga? Mislim da ne - uz osmeh je pomislila. Ko li bi mogao tako da je dobije?
Jedva je čekala to da vidi. Lepo, veselo lice zaljubljenog muškarca, u kog će sledeće biti zaljubljena. A može li se zauvek biti zaljubljen? - Srecno to ce morati da vidi (proba) veruje. Sad bi volela da uz nekoga ostari. Ako je to nemoguće, neka ona bude izuzetak koji potvrđuje pravilo sa tom pričom. Pa evo dragi, približavam ti se. Smeškala se. Dovoljno je nekad samo malo- popeti se na planinu ili otputovati. Samo biti i stvari koje čekaju da se dese se pojave i ispune scenu.
A nekada stvari nadolaze iz drugih dimenzija - kao sto je prošlost. Sa njom, međutim, sadašnjost ne operiše rado. Tj. uglavnom od nje ništa ne ispadne. (nikad). Prošlost treba ostaviti u prošlosti. Tako ima najlepši trag.
I život piše drame. Nema pravila, sva se mogu opovrgnuti. Život je jedan.
Sunčala se na terasi kafanice u podnožju žice (staze) ispijala je ajskafe i pustila sunce da joj miluje lice.
Ljudi su se spuštali niz belu padinu, sneg je bio savršen.
Uživala je u ovom savršenom danu taman toliko dok je nije spazio mladić koji je za prepunim stolom pogledom odlutao od smeha i zabave koja je tu vladala. Detektovala je pogled - osmotrila divno muževno lice i snažnu pojavu njegovog struka i snažnih oblih ramena dok se odizao sa stolice i pitao nešto društvo za stolom. Opet je uputio pogled ka njoj i zatim lagano ušetao u kafanu, usput srećući konobara kojeg je uputio ka svom stolu. Posmatrala je ekipu koja se i dalje veselila za njegovim stolom. S kim si takav si, rekla je u sebi. Posmatrala je ljude iz njegovog okruženja i dobila potvrdu. – Ovo će biti taj srećković. Ispunjava sve uslove da bude i sreća, koja će njoj osvojiti opušteni provod i ljubavni zanos - sve u jednom. Znala je da je to osoba koja se slaže sa njom. Još važnije, sa čijim bi se svakim prohtevom ona složila u svakom trenutku. (Naravno, smešila se sebi u bradu). Al ćemo se složiti kao puzle sa šarenom slikom leptirova i duge. Jedva čekam, ustvari, za ovo sam spremila svo strpljenje koje se imati može. Rado ću ga sad uložiti za ovakvu premiju. Osmeh je opet preleteo kao senka u uglu njenih usana. “Ti samo budi lepa”, setila se pesme koju joj je njen prijatelj pevao, kada su jednom prilikom bili na ovoj temi, muško-ženski odnosi. On je izašao iz kafane i zaputio se ka njenom stolu. Bila je hladna kao led. Odavno je to naučila. Ako je nešto suđeno da se desi - to bude ostvareno pa makar gromovi udarali o mesto na kom treba da se desi. Kad nešto treba da se desi, desiće se onda kad je vreme da se desi… i godine mogu proći, ili samo jedan sekund. Ali kad je stvar prava - ona izabere i pravi momenat i desi se. A sada su se stvari dešavale… videla je hemiju koja se u tankim pramičcima počela protezati između njih dvoje. Nagomilavala se dok ne dostigne kritičnu masu.
Da li čekate nekoga? Upitao je sa svim samopouzdanjem sa kojim je i rođen.
Ne, rekla je a njene oči su rekle još ponešto. Izvolite sedate - to je on u njima pročitao i seo je.
Skijaš ili border? Pitao je. Skijaš. Dobio je osmeh i odgovor.To sam mogao i da pretpostavim. Nastavio je. Stvarno? Upitala je (učtivo). Sudbina vas je ovde poslala, jel tako? Pitao ju je, gledajući duboko kroz nju. Kao i svi ostali, uostalom - rekla je čekajući nastavak. I da i ne, rekao je. Samo je vas meni poslala. Na ovo je bila navikla – ništa originalno, samo je pojedinac bio zanimljiv dovoljno da ne prezre njegov kliše. To sigurno, sada i u ovom trenutku, rekla je. Hoćemo li onda? Ustao je i savio ruku prema njoj. Naravno, pružila je šaku i on se nje prihvatio, pomogavši joj da ustane. Elegantno su oponašali figure na dvoru, s obzirom da su oboje bili u pancericama. Uputili su se prema spoljašnjosti bašte, gde su ih čekale parkirane skije. To je bio ples koji je trebao da započne na ovom balu, snežna bajka.
I tako je i bilo. Magija počinje kada dvoje poveruju u nju. Zavisno od snage njihove vere i magija se razvija i raste, kao ružičasti balon koji obuhvati dvoje i nosi ih lagano jezdeći, i onda lagano ponekad dodirne zemlju i polako odskoči, odbaci se od nje. A dvoje u njemu, lelujaju na čarobnom osećaju dok lebde u njemu, u nestvarnom zanosu, dok posmatraju svet u čarobnoj boji, kroz njegovu ružičastu, prozirnu opnu. I sada je ona počela, magija deluje, osećala je i prepustila joj se.
Skijali su, sustižući se i ukrstajući svoje staze, uživali su.
Važno je bilo da su oboje znali da ovo sve rukovodi sila veća od njih. Njihov ružičasti balon ona nežno nosi i stara se o njemu. Jer magija bez ove sile može da bude potpuno neusmerena, da pođe bilo kuda, da se izgubi ili da krene u sasvim suprotnom pravcu. Onda ta sreća postaje patnja i bol. I to je ljubav. Ali ljubav bez vere, ona je ljudima nepotrebna. Ako čovek veruje, ne postoji patnja i bol, i onda je sve dokaz ljubavi. Postoji samo ljubav, jedina potrebna. Našli smo ljubav i onda smo krenuli pogrešnim putem. Lutali smo bez vere. Sad smo je pronašli i kajemo se - pogrešnim putem smo bili pošli. Sada je to prošlost. Najveće je zadovoljstvo kada ti nekome pružaš zadovoljstvo.
Najveća je ljubav obostrana, iskrena. Kada voliš nekog više nego sebe samog.
Kako su započeli priču o zanimljivim i ličnim stvarima trebalo im je 15 minuta da shvate koliko imaju zajedničkih tačaka i koliko se jedno drugom dopadaju.
Нема коментара:
Постави коментар